Meksiko je pradomovina bundeve (Cucurbita pepo) a arheološki nalazi svedoče da su je stari narodi koristili još pre 4.000 godina, da bi Evropu osvojila tek u 15. veku.
Narandžastu boju duguje ogromnim količinama luteina, alfa i beta karotina, koji se u organizmu pretvaraju u vitamin A. U bundevi ima 90 odsto vode, a sadrži i niz dragocenih sastojaka: belančevine, ugljene hidrate, masti, vitamine A, C, B1, B2, B3, B6, niacin, folnu kiselinu, minerale (kalijum, fosfor, kalcijum, gvožde), oligo i mikro elemente, pektine, celulozu… Smanjuje rizik od raka pluća, usporava starenje, pomaže dijabetičarima, a u narodnoj medicini preporučuje se za uklanjanje pega, kod ujeda zmije, reume, gihta, zapaljenja bubrega, za lečenje rana i opekotina
SASTAV I DEJSTVO
U mesu bundeve ima oko 93% vode, 1% belančevina, 5 % bezazotnih ekstraktivnih materija, vrlo malo ulja, karotenoida, vitamina C, enzima, mnogo manganovih soli. Pečene i kuvane bundeve i svež sok strugane bundeve koriste se lečenje zapaljenja tankog creva, krvavog proliva i teškoća sa mokrenjem.
Bundevino seme je lek protiv crevnih parazita. Odraslima se daje oko 400 g a deci 200-300 g sveže oljuštenih semenki, isitnjenih i pomešanih s medom. Pola sata posle toga trbalo bi da se popije ricinusovo ulje za čišćenje.
Hladno ceđeno ulje od bundevinog semena lako je svarljivo i zdravo. Predstavlja bogati izvor nezasićenih masnih kiselina, pre svega alfa linolenske i oleinske kiseline, koje često nedostaju ishrani.
Odličan je izvor biljnih sterola koji povoljno utiču na reprodukciju. Sadrži i beta karotin, vitamin E i kalijum. Lecitin iz tog ulja sprečava aterosklerozu i snižava nivo holesterola u krvi, a korisno je u održavanju funkcije prostate, pomaže kontrolisanje rada bešike, a deluje i kao regulator hormona.
* Ako je bundeva često na trpezi može značajno da smanji rizik od raka pluća (kineska istraživanja kažu da su oni koji su jeli najviše hrane bogate kriptoksantinom za 27 % smanjili rizik od ove opake bolesti).
* Bundeva je prepuna važnog antioksidanta beta karotina, koji se u organizmu pretvara u vitamin A. Novija istraživanja pokazuju da ishrana bogata beta karotinom može da smanji rizik od određenih vrsta raka, kao i da zaštiti od srčanih bolesti. Beta karotin štiti i od degenerativnih promena tokom starenja.
Mešana salata
– 200-300 g bundeve
– 1 koren celera
– 1 kisela jabuka
– 1 koren peršuna
– 1 koren paškanata
– 3 šargarepe
– peršunov list
– šaka oraha
– 2 dl kisele pavlake
– 1 čaša jogurta
– so i biber
– par kapi jabukovog sirćeta
* Povraće izrendati, začiniti, dobro promešati i posuti seckanim orasima i peršunom.
Krem čorba
– 500 g očišćene bundeve
– 200 g špageta ili šoljica pirinča
– 20 g maslaca
– 1 l mleka
– 100 g narendanog kačkavalja
– 1 kašičica senfa
– malo muškatnog oraščića
– so i biber
* Bundevu isečenu na kockice skuvajte u slanoj vodi, ocedite i propasirajte. Dodajte mleko i stavite ponovo da se kuva. Kad provri, stavite testeninu ili pirinač i kuvajte na laganoj vatri dok ne omekša. Začinite biberom, senfom i nastruganim muškatnim oraščićem, dodajte maslac i strugani kačkavalj i servirajte vruće.
Bundeva i paradajz
– 500 g bundeve
– 4 paradajza
– 1 glavica crnog luka
– 1 češanj belog luka
– 2 kašike maslinovog ulja
– 1 kašika ovsenih pahuljica
– so i biber
* Zagrejte na ulju sitno seckan crni i beli luk, dodajte kockice bundeve i oljuštenog paradajza i kuvajte poklopljeno dok ne omekša. Začinite i na kraju dodajte ovsene pahuljice.
Izvor: biljeizdravlje.rs
