Čičoka spada u familiju Asteraceae, u koju spada i suncokret, raste do 3 metra u visinu, ima žute cvetove. Njen koren je krtola, različitog neravnog oblika, sa tankom spoljašnjom korom i bojom koja varira od braon -bele do crvene i ljubičaste.
Krtola čičoke teži u proseku od 75 – 200grama i čini hranljivi i lekoviti deo biljke. Unutrašnja struktura krtole podseća na krompir i ima sladak ukus, koji podseća na orah ili kesten.
Čičoka nosi naziv i Jerusalimska artičoka i topinambur. Sama biljka nema povezanosti sa Jerusalimom, ali naziv topinambur je francuskog porekla, jer se čičoka pojavila u Evropi tokom XVII veka, najpre u Francuskoj.
Čičoka vodi poreklo iz centralnih delova Severne Amerike, gde je rasla najpre kao divlja biljka, dok se danas kultiviše i uzgaja na oranicama. Danas se intezivno uzgaja i na tlu zapadne Evrope i Mediterana.
Koja su lekovita svojstva čičoke ?
Čičoka je krtolasto povrće koje sadrži umereno puno kalorija. Na 100 grama, čičoka ima 73 kalorije, po čemu se ne razlikuje puno od kalorijske vrednosti krompira.
Materija koja izdvaja čičoku i daje joj lekovito svojstvo i prednost nad krompirom je inulin. Inulin se nalazi u krtoli čičoke u količini od 25%. To je polisaharid koji u procesu hidrolize, prelazi u fruktozu. Inulin se ponaša kao probiotik u crevima, potpomaže održavanje normalne mikroflore creva, naročito Bifidobacteria. Pored toga, inulin se ponaša i kao nerastvorljivo biljno vlakno, koje prolazi kroz creva i ne podleže apsorpciji. Zbog te osobine, čičoka je preporučljiva u ishrani dijabetičara i osoba koje su gojazne, a žele da smršaju.
Od vitamina se u čičoki nalaze vitamin C, vitamin A sa provitaminom beta karotenom, kao i vitamin E. U krtoli čičoke se nalaze i vitamini B kompleksa ( tiamin, piridoksin, pantontenska kiselina, riboflavin, folna kiselina, niacin).
Minerali zastupljeni u čičoki su gvožđe ( na 100 g sveže čičoke ima 3,4 mg gvožđa ), kalijum ( na 100 grama svežeg korena ima 429mg kalijuma ). Od mikroelemenata zastupljeni su i bakar, magnezijum i fosfor.
Čičoka sadrži zanemarljive količine zasićenih masti i natrijuma i nimalo holesterola. U krtoli čičoke nalazi se i 4% biljnih vlakana koja su neophodna u procesu varenja hrane.
Zdravstvene prednosti čičoke
Nizak glikemijski indeks – čičoka za razliku od krompira ima nizak glikemijski indeks. Tokom varenja skroba iz krompira, dolazi do brzog skoka šećera u krvi, pa time skrob prouzrokuje i viši glikemijski indeks. Kod čičoke toga nema, zahvaljujući prisustvu inulina, koji se razlaže do fruktoze.
Zbog toga, čičoka ima nizak glikemijski indeks i ne utiče na variranje šećera u krvi, naročito ne u vidu brzog skoka šećera u krvi. Zbog toga je čičoka alternativa za krompir kod dijabetičara.
Čičoka smanjuje nivo holesterola u krvi – čičoka je bogata antioksidansima, ne sadrži holesterol i deluje svojim pozitivnim prebiotičkim svojstvom na apsorpciju i metabolizam masti.
Tiamin iz čičoke za bolje varenje hrane – na 100 grama sirove čičoke ide 0,2 mg tiamina. Tiamin je vitamin iz kompleksa vitamina B koji je neophodan za pravilno funkcionisanje nervno mišićnog sistema. Pored toga, uloga tiamina je i u metabolizmu ugljenih hidrata i proizvodnji hlorovodonične kiseline u želucu. Smanjenim lučenjem hlorovodonične kiseline u želucu ometa se metabolizam proteina, što može stvarati bol u stomaku. Odsustvo kiseline u želucu je dobra sredina za razvoj bakterija, što se može odraziti kroz dijareju ili gubitak vode i mineralnih materija iz organizma. Pošto se nivo hlorovodonične kiseline smanjuje tokom starenja, čičoka je namirnica koja će regulisati lučenje i nivo kiseline u želucu i sprečiti stomačne tegobe kod starijih ljudi.
Čičoka kao probiotik – prisustvo inulina i biljnih vlakana deluje prebiotski na bakterije u crevima.
Time se održava dobro zdravstveno stanje u digestivnom traktu, pravilno varenje hrane i apsorpcija hranljivih materija. Dobre bakterije u crevima su odgovorne i za održavanje imunog statusa organizma, kako ne bi dolazilo do pojave infekcija. Bifidobakterije i Acidobakterije iz creva, u saradnji sa inulinom iz čičoke, pomažu perilstatiku creva, preveniraju zatvor i imaju antikancerogeno delovanje u debelom crevu.
Bogat izvor Kalijuma i odsustvo Natrijuma – čičoka je bogata u kalijumu, mineralu koji je neophodan za održavanje normalnog krvnog pritiska i rad bubrega. Smatra se da u čičoki postoji veća koncentracija kalijuma, nego u bananama, koje se uzimaju kao prototip za izvor kalijuma. Kalijum je važan za zdravlje srca i pravilnu funkciju mišića.
Čičoka sadrži gvožđe – gvožđe je mikroelement bitan u prenosu kiseonika do svih ćelija. Nedostatak gvožđa izaziva stanje malokrvnosti i pada opšteg fizičkog stanja organizma, što stvara umor, bezvoljnost, smanjen imunitet. Gvožđe koje se nalazi u čičoki može biti alternativa za gvožđe iz mesa. Prvenstveno jer čičoka ne sadrži holesterol, a bogata je gvožđem.
Bogat izvor proteina – krtola čičoke sadrži više proteina nego krtole drugih biljaka. U 100 g sirove čičoke nalazi se 3 grama proteina. U krtoli čičoke zastupljen je sumpor, i esencijalne aminokiseline ( taurin, metionin, homocistein i cistein ). Čičoka utiče na rad jetre, detoksikaciju organizma i utiče na izgradnju i održavanje vezivnog tkiva.
Prevenira opadanje kose i pojačava rast kose – čičoka sadrži vitamin C, bakar, gvožđe, koji deluju na stvaranje kolagena, jačaju folikul dlake, pojačavaju cirkulaciju u koži glave. Čičoka je biljka koju treba koristiti u periodu menopauze, kada je pojačan gubitak kose.
Čičoka pomaže mršavljenje – zbog niskog glikemijskog indeksa, odsustva holesterola i masti, i prisustva biljnih vlakana, čičoka se može koristiti u dijetama za mršavljenje. Ne izaziva variranje nivoa glukoze u krvi, stvara duži osećaj sitosti i time pomaže u mršavljenju.
Uticaj na imuni sistem i antikancerogeno delovanje – čičoka sadrži vitamin C, inulin, minerale, proteine koji su kvalitetna odbrana organizma od napada mikroorganizma i stvaranja infekcija. Zbog toga se čičoka najviše konzumira zimi, kada su bakterijske i virusne infekcije najviše zastupljene.
Antikancerogeno delovanje čičoke se zasniva na prisustvu biljnih vlakana i inulina, koji pozitivno deluju u prevenciji raka debelog creva.
Uzgoj, sadnja i čuvanje čičoke
Najbolji tereni za sadnju čičoke su oni sa hladnijom klimom. Izuzetno je otporna biljka i ne zahteva posebne uslove uzgoja. Sadnja se vrši semenskim materijalom u rano proleće. Krtole za sadnju moraju biti zdrave bez nabora i neoštećene. Čičoka cveta između jula i oktobra, a krtola se formira tokom avgusta. Vađenje krtole iz zemlje se obavlja tokom jeseni, mada se krtole čičoke mogu ostaviti u zemlji preko zime, da bi se u aprilu već formirale nove biljke. Krtole čičoke koje se vade kasnije, imaju sladak ukus ali sadržaj inulina je manji nego kada se izvadi u sezoni. Sadržaj inulina je takođe više zastupljen u sirovim krtolama nego kuvanim i pečenim.
Čuvanje čičoke se vrši ili u frižideru, za kućnu upotrebu, gde zahteva veću vlažnost za održavanje. Držanjem u frižideru se smanjuju hranljive vrednosti čičoke. U terenskim uslovima, najbolje je čičoku ostaviti u zemlji ili u vlažnim podrumima.
Kako se sprema čičoka ?
Priprema čičoke za jelo se sastoji u prethodnom pranju krtola hladnom vodom i četkom, kako bi se odstranile čestice zemlje. Ne treba previše pritiskati, jer je koža čičoke tanka i mekana. Kada se koža čičoke odstrani, unutrašnji deo krtole tokom stajanja pocrni, kao što je slučaj sa oljuštenom jabukom. Takva reakcija potiče zbog prisustva gvožđa u čičoki. Dovoljno je poprskati je limunovim sokom.
Čičoka se može jesti sveža, u salatama, zatim pržena na listiće kao čips, kuvana i ispasirana kao pire, pečena cela ili u kockicama. Može biti dodatak supama i krem čorbama. Čičoka može biti zamena za krompir u jelima.
Recept za tinkturu od čičoke
Tinktura od čičoke se koristi kod pojave masne jetre, povišenog holesterola i triglicerida u krvi. Dobra je i za opšte čišćenje organizma od suvišnih masnoća i toksina.
Za ovu tinkturu potrebno je :
– 3 -4 krtole čičoke prosečne težine
– 70 % alkohola za unutrašnju upotrebu ili domaća rakija
Priprema: Krtole čičoke izrendati u staklenu teglu, preliti rakijom sve do vrha, kako bi rakija prekrila izrendanu čičoku. Zatvoriti teglu i ostaviti je da stoji 10 -14 dana. Svakodnevno teglu malo promućkati, da bi se čičoka dobro natopila u alkoholu. Nakon tog vremena stajanja, procediti sadržaj kroz gazu, a dobijenu tinkturu staviti u tamnu bočicu sa kapaljkom. Uzimati 3 puta dnevno po 1 kašičicu tinkture od čičoke pre jela.
Negativne strane čičoke
Čičoka može prouzrokovati alergijske reakcije kod osoba koje imaju alergijsku reakciju na druge krtolaste biljke. Čičoku ne treba da koriste osobe koje imaju problema sa žuči, jer može dovesti do opstrukcije žučnih kanala i stvaranja žučnih kamenaca.
ordinacija.tv Izvor: Biljna medicina
