Dobričica, koju srećemo skoro na svakom mestu a najčešće po baštama, u vrtovima, kraj travnjaka, ograda i živica, po voćnjacima i na svim zapuštenim mestima. Pripada familiji usnatica (Labiatae) i po botaničkim svojstvima slična je svojim rođakama žalfiji, nani, lavandi, a naziv joj dolazi od grčke reči glecho što znači ,,biljka nalik metvici”.
Dobričica se lako prepoznaje po svojoj četvorouglastoj stabljici, visokoj od 20 – 40cm i obrasloj maljama, čiji donji deo puzi po zemlji a gornji je razgranat sa listovima koji su naspramni, bubrežasto-srcolikog izgleda, po obodu grubo nazubljeni na dužim drškama. Cvetovi su smešteni u pazuhu listova, duguljastog levkastog su izgleda i boje plavkaste do svetlo ljubičaste. Cela biljka je prijatnog mirisa i gorko oporog ukusa. Cveta od aprila do juna, a ne retko cvetanje se obnavlja i u jesen.
U hemijskom pogledu najvažniji sastojak biljke čini heterozid marubin, snažni stimulans bronhija. Takođe, sadrži etarska ulja, tanine, smole, vosak, kao i značajnu količinu vitamina C i kalijumovih soli.
Prema nemačkim autorima važila je kao ,,lekovita trava odvajkada”. Pod geslom ,,protiv svih groznica” , ušla je u medicinsku zbirku recepata još u karolinško doba i već tada je veoma korišćena u lečenju plućnih oboljenja, pre svega tuberkuloze, emfizema i hroničnog bronhitisa. Prema ,,Encyclopedia of HERBS and Their Uses’’ Deni Bauna, dobričica je dobar tonik, aromatik, adstrigens, digestiv, ekspektorans, diuretik. U unutrašnjoj upotrebi koristi se kod katara pluća, sinusitisa, infekcija uha, gastritisa i cistitisa. U spoljnoj primeni koristi se za grgljanje kod upale grla i usne duplje kao i hemoroida. U kulinarstvu mladi listovi biljke koriste se u pripremi supa i variva.
Dobričicu treba brati od maja do avgusta. Najbolje po lepom i suvom vremenu. Vrhovi grančica beru se u cvetu, a list i cvet posebno. Suši se na suvom i promajnom mestu, rasprostrta u tankom sloju ili u sušnici na temperaturi do 350 C. Vreme trajanja osušene biljke je 2 godine.
Recepti sa Dobričicom
Kod hroničnog bronhitisa
20g sveže ubrane dobričice (list i cvet) potopiti u jedan litar mleka (najbolje kozijeg) i kuvati 15-20 minuta. Uzimati toplo po pola čaše uveče pre spavanja ili u vreme napada kašlja ili otežanog disanja.
Za jačanje iscrpljenog organizma
Jednake količine dobričice, pelina, hajdučice, gorke deteline i maslačka (koren) dobro izmešati. Jednu supenu kašiku ove mešavine preliti čašom ključale vode i kuvati poklopljeno još 20 minuta. Procediti i piti po jednu supenu kašiku pola sata pre jela, nezaslađeno.
Kod hipoaciditeta
20g dobro osušenih listova i cveta dobričice preliti litrom ključale vode i ostaviti poklopljeno da odstoji pola sata. Procediti i nezaslađeno piti 2-3 čašice dnevno 20 minuta pre jela. U istu svrhu može se koristiti i sok od sveže isceđenih listova dobričice, prethodno proceđen kroz dvostruku gazu, razblažen sa malo vode ili čaja.
Dr Dušan Vujnović
Izvor: Magazin WHITE
