Zeljasta samonikla jednogodišnja biljka, sa stablom koje se grana pri vrhu, i visoko je 20-30 cm. Listovi su glatki. Sitni cvetovi su grupisani u cvetne glave na vrhovima grana. Bočni cvetovi su beli, a njihove latice su sjedinjene u obliku jezička, dok su centralni cvetovi žuti i zaobljeni, sa laticama koje su nazubljene sa spoljne strane.
Lekovita kamilica ima karakterističan, prodoran miris i razlikuje se od drugih vrsta koje su joj srodne po cvetnoj glavi koja je okruglasta, kupasta). Kamilica raste kako na obrađenom, tako i na neobrađenom tlu. Cveta od maja do septembra.
Upotrebljivi delovi: Cvetovi, bez drške, i to sakupljeni u perodu maj-avgust. Sakupljanje se vrši po suvom vremenu, pošto se povuče rosa.
Uvenuli cvetovi se ne beru. Sakupljanje se obavlja rukom ili specijalnim češljem, uz zahvatanje samo cvetnih glava.
Cvetove treba poređati u senci kako bi povratili svežinu, a zatim ih provejati kako bi se odstranila prašina i druge nepoželjne čestice. Posle ovoga, cvetovi se propuštaju kroz rešeto radi selekcije i ujednačavanja. Na ovaj način se izdvajaju mali cvetovi i oni
koji su ubrani sa drškom. Proces odstranjivanja ovih drugih (sa drškom) se obavlja pažljivo, pokretima gore-dole pri čemu se cvetovi sa drškom izbacuju na površinu, a zatim se odstranjuju rukom.
Sušenje cvetova se vrši u sušarama, ili dobro provetrenim tavanima. Cvetovi se rašire na hartiji u veoma tankom sloju. Ako ih sušimo na tavanu, treba ih okretati kako se ne bi uplesnjavili. Ovo međutim, treba raditi veoma pažljivo, kako bi se izbeglo drobljenje cvetova.
Farmakološko dejstvo: neutrališe bol (uništava zarazne mikroorganizme. (sprečava zapaljenja), antiseptik (protiv trovanja), (zaustavlja razvoj bakterija u organizmu. sedativ (umirujuće sredstvo), (protiv nadimanja i vetrova), (protiv grčeva u želucu i crevima), (za isceljenje rana), (podstiče znojenje), (protiv proliva).
Kamilica nije uzalud smatrana “univerzalnim lekom”, naročito kada su deca u pitanju.
Kupke i ispiranje kamilicom umirujuće deluju kod stanja iscrpljenosti.
Kamilica stimuliše (aktivnost) creva, a da pri tome ne izaziva njihovo pražnjenje (putem stolice), i zato je preporučljiva je kod hemoroida (šuljeva) kako za internu upotrebu u obliku čaja, tako i spolja u vidu masti od kamilice.
Kod sinuzitisa (upale sinusa) se vrši inhalacija parom od kamilice, dok se neuralgija (bolest živaca koja se manifestuje u naletima u određenim delovima tela, a nije izazvana nekim vid – ljivim anatomskim, promenama) leči utrljavanjem ulja od kamilice.
Ona otklanja umor u udovima, a kuvani cvetovi pripremljeni u obliku kaše i primenjeni na predeo obolele mokraćne bešike umanjuju bolove.
Takođe, kod bolova u ušima blagotvorno deluje toplo ulje, 2-3 kapi, 2 puta dnevno.
Ulje od kamilice se koristi i za masažu paralizovanih udova.
Način upotrebe:
250 ml vrućeg mleka se prelije preko 1 pune (supene) kašike kamilice i ostavi da odstoji 30 sekundi do 2 minuta.Procedi se i koristi u mlakom stanju u vidu obloga za oči (protiv bolova).
– Inhalacija: 1 litar ključale vode se prelije preko 4 pune kašike kamilice, a zatim se vrši inhalacija (udiše se para ispod peškira).
– Ulje od kamilice: Flaša se napuni cvetovima kamilice koji su sakupljeni po sunčanom vremenu. Pri tom, cvetove ne treba nabijati. Preko njih se sipa maslinovo ulje i to tako da prekrije cvetove u sloju od 2 cm. Flaša se začepi i čuva na suncu 14 dana, zatim se procedi i sipa u manje flašice, koje se čuvaju na hladnom.
– Dodatak za kupku: Za kompletnu kupku koriste se 2 pune šake kamilice. Za umivanje i pranje kose -1 puna šaka kamilice stavljena u ključalu vodu.
