Od svih biljaka, stari Sloveni najviše su cenili peruniku, koja je i dobila ime po vrhovnom bogu Perunu i njegovoj ženi Peruniki. Latinski naziv (Iris germanica) dobila je po Iridi, grčkoj boginji duge, glasnici svih bogova. Legende kažu da je Irida šetala dugom i prenosila poruke na zemlju. Tamo gde bi duga dotakla tle, zajedno sa munjom boga Peruna, izrastale su živopisne perunike. U Japanu označava pobedu, a u vreme Karla Velikog bila je kraljevski simbol.
Postoji više od 200 vrsta, najčešće plave boje sa žutim ili belim tačkama. Tu su i bele, žute, bež, ljubičaste, roze i crvene perunike. Plavu narod od milošte zove i bogiša, jer se pokazala najdelotvornijom u tradicionalnoj medicini. Cvetaju od maja do jula, neke vrste i do septembra. Bujnije su kad su na suncu, dok u senci nekad ne procvetaju. Ova višegodišnja biljka tek posle dve ili tri godine može da se koristi u lekovite svrhe.
Za lek se skuplja rizom u avgustu, septembru i oktobru. Nakon vađenja se odmah ljušti i stavlja u hladnu vodu da ne potamni. Zatim se suši sedam do devet dana na suncu, pa u hladu na promaji. Koren ima slabiji miris koji podseća na ljubičicu, ali je jači kada se samelje. A melje se u prah tek pošto je potpuno osušen. Što duže stoji, lepše miriše, zbog sporog procesa fermentacije. Ukus je brašnjav, slatkasto gorak, zavisno od zemljišta.
Za lekovite svrhe dovoljan je gram praha korena, pomešan sa hranom kao začin. Ili, pola kašičice praha prelijte sa 2 dl hladne vode, ostavite preko noći, pa procedite i malo zagreje. Pijte dva puta dnevno tokom dana. Ovaj čaj poboljšava rad jetre i žuči, sprečava povraćanje i migrenu uzrokovanu želudačnim smetnjama. Pomaže i kod izostanka menstruacije, žgaravice i hronične upale želuca i creva, kao i mokraćnih organa. Delotvoran je i kod plućnih bolesti, hroničnog kašlja, astme i emfizema. Pokazalo se i da smiruje bolove nakon operacije ili amputacije ekstremiteta.
Koren se daje i maloj deci da ga grickaju dok im rastu prvi zubići, jer ublažava svrab, bol i smanjuje nervozu. Pojedine vrste se koriste u industriji mirisa i parfema, ali i za paste za zube jer sadrže smolu, tanin i eterična ulja. Osim toga, ima miristinsku i oleinsku kiselinu, šećer, skrob, sluz, a u samo 100 g zelenog lišća čak 600 mg vitamina C! List se koristi jedino svež jer sušenjem gubi lekovitost. U ishrani se koristi kao salata, pomešana sa drugim povrćem, a kao lek za opekotine i čireve. Na problematično mesto na koži dovoljno je da se stave izmrvljeni sveži listovi i prekriju lanenom krpom ili zavojem.
SLATKO VINO ČISTI ORGANIZAM
Kašičica korena u prahu rastvorena u čaši slatkog vina ili ječmenoj vodi čisti organizam od toksina i nečistoća putem probave. Pije se tokom dana polako, u gutljajima.
Za smanjenje otečenih žlezda preporučuje se delimično skuvan koren, koji bi trebalo da bude mek i takav se stavlja na otečene žlezde. Rane koje teško zarastaju, narodni lekari posipaju prahom od korena.
Izvor: Najbolji recepti
