Biljka rogač je prilično dugovečna – može da opstane i dva veka, vodi poreklo sa istočnog Mediterana (Sirija,Persija). Ime je dobila od Grčke reči “koras” što u prevodu znači rog, na koji asocira oblik mahune. Plod je duguljast, blago zakrivljen, dužine 10 do 25 cm, braon boje sa spoljnim mesnatim delom i semenkama unutar mahune.
Već punih 4000 hiljade godina rogač se koristi u mediteranskim civilizacijama. Prva upotreba datira još iz drevnog Egipta gde je imao lekovitu svrhu, dok su ga stari Grci upotrebljavali kao desert. Poznat je i pod imenom “hleb svetog Jovana Krstitelja“, jer je po predanju dok je živeo u pustinji, Jovan Krstitelj koristio svakodnevno rogač u ishrani.Posebno je interesantan podatak da se tokom građanskog rata u Španiji rogač koristio u borbi protiv gladi i neuhranjenosti.
Ukus u velikoj meri podseća na čokoladu, ali je znatno zdraviji u odnosu na nju. Sadrži veoma malo masnoće, nema kofeina i nije alergen. Takođe, prepun je kalcijuma, poput kakaoa, ali je opet zdraviji i bolji izbor u odnosu na njega, pošto ne sadrži oksalnu kiselinu koja inače ometa apsorbovanje ovog minerala.
Osobama obolelim od gihta i dijabetičarima rogač se svesrdno preporučuje, jer u svom sastavu nema purina i obiluje složenim ugljenim hidratima. Cenjen je, pre svega, zbog antioksidanasa koji su srž njegovog sastava, zatim vitamina, fosfora, kalijuma, magnezijuma, kao i vlakana.
Sadrži:
- 7% proteina
- 35% skroba
- 40% šećera (posebnosaharozu i glukozu)
Zašto je rogač dobra preventiva u borbi protiv mnogih bolesti
Rogač nam pomaže u jačanju imuniteta i sprečavanju alergija. Zbog visokog procenta fosfora i kalcijuma rogač podstiče zdravlje zuba i kostiju i smanjuje rizik od pojave osteoporoze.
Deca koja koriste rogač u ishrani ređe oboljevaju od problema sa varenjem. To je potvrđeno i studijom u kojoj su odojčad bila lečena od proliva rogačem i konvencionalnim lekovima. Grupa odojčadi koja je lečena rogačem počela se oporavljati za 2 dana, dok se grupa na konvencionalnim lekovima oporavljala dvostruko duže. Prvoj grupi se također brže normalizovala telesna temperatura i težina. Zbog svog vrednog sastava i lekovitog delovanja rogač je pogodan za ishranu odojčadi starijih od 6 meseci. Sušeni rogač je i zdrava slatka alternativa bebama za žvakanje – kada im rastu zubići.
U studijama je pokazao da sprečava rak materice a preporučuje se i za prevenciju raka pluća. Rogač obiluje taninima koji inhibiraju rast bakterija i štiti od određenih toksina i slobodnih radikala. Rogač je bogat polifenolima koji imaju snažnu antioksadativnu aktivnost. Zbog specifične biološke aktivnosti oni štite srce i krvne sudove. Konzumacija hrane bogate složenim ugljenim hidratima poput rogača značajno pomaže kod redukovanja holesterola i šećera u krvi. U jednoj studiji grupa ispitanika koja je konzumirala svakodnevno rogač smanjila je vrednosti holesterola za oko 20 %.
Lekovite osobine rogača
- sprečava tegobe kod varenja
- smanjuje loš holesterol i šećer u krvi
- podstiče iskašljavanje i pomaže kod astme
- jača imunitet
- deluje protiv alergija
- štiti zdravlje srca i krvnih sudova
- jača kosti
Isprobajte đakonije od rogača
Alternativa kakaou je rogač u prahu – neodoljivog mirisa i prilično zanimljivog ukusa. Ne samo da je savršena opcija kada su slatkiši u pitanju, već je podjednako dobar kao zamena za kakao jer nije alergen. Da bi se od rogača dobio ovako fin i puderast prah, plod se suši, prži i melje. U tom obliku, rogač je prepun prirodnih šećera i ugljenih hidrata. Sadrži vitamine B i A, magnezijum i kalijum.
Rogač u prahu se može koristiti kao prirodni zgušnjivač prilikom pripremanja kremova, preliva, džemova ili sladoleda. Svima onima koji nisu preveliki ljubitelji slatkog, doći će kao odlična zamena za med, smeđi ili kokosov šećer. Savršen je i kao zamena za kafu – kada se koristi u prahu za spremanje toplih napitaka bez kofeina. Može biti upotrebljen i u receptima kao zamena za jedan deo brašna. Idealan je za sve one koji su intolerantni na gluten ili na orašaste plodove.
