Špargla je prava vitaminska „bomba“, diuretik, afrodizijak. Obožavao ju je i Nikola Tesla, a evo i zašto…
Iako može da se nađe tokom cele godine, špargla je najbolja u proleće kada se pojave izdanci beličaste boje, sladunjavog mirisa i savršenog ukusa.
U samo 100 g sveže špargle nalazi se: 210 mg kalijuma, 20 mg kalcijuma, 20 mg magnezijuma, 45 mg fosfora, 1 mg gvožđa, 500 mg vitamin A, 0,11mg vitamina B1, 0,12 mg vitamina B2, 0,60 mg vitamina B6, 1 mg niacina, 20 mg vitamina C, 2,5 mg vitamina E. Dostupne su u zelenoj, beloj ili ljubičastoj boji.
Odlična je kao oblog kod ekcema
U tradicionalnoj medicini koristi se i kao oblog protiv ekcema. Ipak, najviše je potvrđena kao diuretik, pa je zbog toga koristan lek za one koji žele da eliminišu celulit.
I ne treba da vas brine ukoliko nakon uzimanja većih količina špargle urin poprimi karakterističan neprijatan miris. To je od asparaginske kiseline i samo je potvrda da se podstiče izlučivanje otrovnih materija iz organizma.
Kako je špargla izvor vitamina E, bitnog antioksidansa, ako se priprema sa maslinovim uljem, organizam usvaja više ovog vitamina rastvorljivog u mastima. Tako dobijamo i zdravo ulje i vitamin E.
Prvi zapisani recept za pripremu špargli našao se u najstarijem preživelom kuvaru na svetu, koji datira iz trećeg veka. Asparagus je bio popularan toliko da je Kralj Sunce, Luj XIV, imao posebne plastenike za njegov uzgoj. Vrednost špargle ogledala se u nazivima koje su mu davali – zvali su ga „belo i zeleno zlato” i „kraljevsko povrće”.
Kako se čuva špargla?
Skladištite je u frižideru, u fioci za povrće. Ako je prethodno zavijete u vlažnu krpu, može ostati sveža tri do četiri dana. A možete namočiti izdanke u hladnoj vodi, ili potopiti u čašu vode, i čuvati ih 24 sata, izvan frižidera.
I dodaju, da načini pripreme obuhvataju kuvanje, blanširanje, grilovanje, pečenje – a koristi se najčešće kao prilog jelu, za čorbe i salate. Često se kombinuje s poširanim jajima, dimljenim lososom, pančetom, kremastim sosićima i majonezom.
Izvor:Zdravaiprava/Kurir.rs
