Kukurek je jedan od prvih vesnika novog proleća. Cveta već u januaru ili februaru, zavisno od podneblja. To je višegodišnja biljka visine do 60-ak cm, sa lepim krupnim cvetovima zelene, ljubičaste, bele ili ružičaste boje.
Naseljava šumske predele i veoma je česta tako da se lako može naći u šumarcima oko gradova i naselja. Čak i usred zime ako nema mnogo snega možemo otkriti mesto gde će izniknuti nova stabljika sa cvetovima jer mnoge vrste kukureka imaju takozvano prizemno lišće koje je zimzeleno i dok stabljika sa cvetovima uvene i istruli prizemno lišće stoički podnosi vetrove i snegove i ostaje zeleno tokom cele zime. Prizemni listovi imaju dugačku dršku na čijem se gornjem delu nalaze palmoliko raspoređeni uski i dugački listići tako da ceo list liči na malu tamno zelenu palmu koja izviruje ispod snega. Pored tih „palmica” će u februaru izniknuti nove stabljike i cvetovi kukureka.
I mada je jedna od prvih prolećnih biljaka, kukurek jednostavno nikada ne ulazi u onaj dobro poznati „set” prolećnica u koje se ubrajaju visibabe, ljubičice, šafrani i zumbuli. Čovek jednostavno nema naviku da voljenoj osobi na primer pokloni buket kukureka! A takav poklon neki bi verovatno shvatili i kao uvredu. Narod od vajkada zazire od ove lepe i atraktivne biljke, a za to naravno postoji i opravdanje – jer kukurek je više poznat po svojoj otrovnoj prirodi nego po atraktivnom izgledu. Glavni razlog tome je nekoliko hemijskih otrova koji se nalaze u stablu i rizomu ove biljke. Ovi otrovi nisu ni malo naivni i kod nekih vrsta kukureka, koje na sreću ne rastu u našoj zemlji, toliko su jaki da mogu dovesti do teških poremećaja pa čak i do smrti. Poznato je da se krave ili ovce koje nehotice na paši pojedu kukurek mogu ozbiljno razboleti.
Poznat je od davnina….
Lekovita i otrovna svojstva kukureka poznata su još iz antičkih vremena. Naučni naziv za kukurek je Helleborus, a potiče od grčke reči „heleboros”. Grci su pod tim imenom podrazumevali kako kukurek tako i jednu sasvim drugu biljku koja se zove čemerika (rod Veratrum). Kukurek su zvali crni heleboros a čemeriku beli heleboros. Neki smatraju da reč heleboros znaci loša hrana ili otrovna hrana ali ima i onih koji smatraju da heleboros znači hrana za koze ili hrana za srne. Ovi drugi svoja tumačenja vezuju za navode da se epilepsija lečila tako što su bolesnici pili mleko koza koje su se hranile kukurekom.
Sudeći po starim zapisima i legendama kukurek je bio veoma značajna biljka antičkih vremena, posebno zbog svojih otrovno-lekovitih svojstava. Stari Grci su ga koristili kako u lečenju ludila i mahnitosti tako i u vrlo efikasnom i brzom trovanju neprijatelja. Glavni otrovi kukureka su heleborin, helebrin i heleborein i oni su i odgovorni za smrtonosnu reputaciju ove biljke.
Po jednoj legendi Melampod iz Pila, koji je znao nemušti jezik izlečio je kćeri kralja Preta od ludila koje ih je obuzelo upravo zahvaljujući leku koji je napravio od kukureka. U zamenu za lek tražio je i dobio trećinu kraljevine Argolide.
Herakle (Herkul), antički heroj, koga je s vremena na vreme obuzimalo ludilo takođe je izlečen zahvaljujući kukureku. Izlečio ga je Antikiros koji je napravio lek od vrlo otrovnog crnog kukureka (Helleborus niger). Zahvaljujući Herakleovom izlečenju Antikiros je postao veoma poznat iscelitelj a naselje u čijoj okolini je rastao crni kukurek nazvano je po njemu Antikira.
Ali kukurek kako donosi izlečenje tako na još lakši način može uzrokovati smrt. Neki istoričari smatraju da je Aleksandar Makedonski umro od prevelike doze kukureka koji je dugo vremena uzimao kao lek. Takođe je poznat i slučaj prvog hemijskog rata u istoriji Evropske civilizacije koji se vodio upravo kukurekom! Po legendi, Fokiđani iz grada Kira su godinama presretali i pljačkali hodočasnike koji su išli u Delfe. Delfi su se pobunili protiv toga i posle par godina „koškanja” i svađa započeo je rat poznat pod nazivom Prvi Sveti Rat. On je trajao 10 godina (585 do 595 p.n.e.) i najzad su Fokiđani pobeđeni tako što su im ratnici koji su branili Delfe zatrovali vodu kukurekom i to upravo onim donetim iz Antikire! Vojnici su pili tu vodu i svi se listom razboleli od stomačnih tegoba i srčanih aritmija, jer otrovi kukureka uglavnom remete rad srca, tako da nisu bili sposobni da se dalje bore i njihov grad Kira najzad je osvojen.
Za baštovane, bogove i dodole
Jedna od najpoznatijih i najviše korišćenih vrsta kukureka je upravo ona po kojoj je Antikira i postala poznata – crni kukurek (Helleborus niger). On je izuzetno otrovan ali takođe i veoma pogodan za stvaranje raznih hibridnih vrsta koje se gaje po baštama. Tako da danas ima raznih sorti baštenskih kukureka koji samo pomalo liče na „original”. Manje su otrovni i imaju mnogo lepše i krupnije cvetove. Kukurek je posebno omiljen kod baštovana zato što cveta čak i u januaru kada su bašte po pravilu puste i hladne. Upravo zbog te svoje velike otpornosti na mraz i zimu i cvetanja u sred zime, kad mu vreme nije, crni kukurek je poznat i pod nazivom Božićna ruža jer u Engleskoj neki varijeteti cvetaju i krajem decembra, tj. negde oko katoličkog Božića. Po jednoj legendi kukurek zvani božićna ruža je anđeoskog porekla a nastao je pre 2000 godina tako što je devojka po imenu Madelon došla u Vitlejem da pozdravi tek rođenog Isusa, ali kada je videla zlato, tamjan i mirtu (smirnu) koje su donela tri Mudraca na dar Isusu, veoma se rastužila jer, za razliku od njih, ona nije imala šta da mu pokloni. Tada anđeo ugleda uplakanu devojku, dodje do nje i krilima dodirnu zemlju, i na mestu tog dodira iznikoše krupni beli cvetovi božićne ruže, koje je Madelon ubrala i poklonila tek rođenom bogu.
U našem narodu dobro je poznato da je kukurek i otrovna i lekovita biljka i njemu su se često pridavala i razna magijska svojstva. Prema Veselinu Čajkanoviću, dodole su stavljale korenove kukureka u vodu i njima prskale decu o praznicima. On se koristio kao lekovita trava i tradicionalno se brao na Biljani petak (petak pred Đurđevdan) i na Cveti (nedelja pre Uskrsa). Po verovanjima kukurek je donosio nesreću ako se u kuću unese pre Đurđevdana a ako se unese na Đurđevdan onda će zaštititi kuću od vradžbina i urokljivih očiju.Čajkanović navodi da u nekim krajevima deca prvim cvetovima kukureka koje nađu u šumi pevaju bajalicu „Kukurek sa brda zove: oženite me! Lepa ruža ruku pruža: povedite me!”
Kukurek pripada familiji ljutića (Ranunculaceae), i obuhvata oko 20-ak vrsta koje uglavnom naeljavaju Evropu i Mediteran, a najveći broj vrsta nalazi se na Balkanu. Na Tibetu raste tibetski kukurek (Helleborus thibetanus). U našoj zemlji poznate su 4 vrste kukureka, od kojih je najzastupljeniji mirisni kukurek Helleborus odorus. Helleborus serbicus ili srpski kukurek, je endemična vrsta koja raste samo u Srbiji. Crni kukurek ili božićna ruža Helleborus niger, koji je izuzetno otrovan i čija upotreba dovodi do poremećaja rada srca a neretko i smrti ne raste na području Srbije.
Neproveren recept za rak pluća: 4 korena kukureka koji je inace jako otrovan, pa nesme biti stariji od tri godine 1 glavica belog ljiljana, 25-30 komadica cena.
Dobro oprati, dodati 1L vode i obeleziti, stavi se varjaca u serpu pa se obelezi na njoj gde je 1L vode. Nakon toga sipa se jos litar vode i doda se dok ne uvri na onaj predhodni litar. Koristi se 3x po 1 supena kasika, a ako se tesko podnosi onda po 3x po jedna mala kasicica.
Izvor: saprirodom.com
