Brašnjenik je višegodišnja zeljasta biljka, ima debeli koren, a visina stabiljke bude od 20 do 80 cm.. U retkim slučajevima je stabiljka piramidalno ragranata još iz osnove. Listovi su uspravni, krupni i imaju zelenu boju. Mogu imati oblik trougla ili oblik koplja i strele. Cvetovi brašnjenika su mnogobrojni i zelenkasti, sabrani u cvast na vrhu stabiljke. Plod je spljoštani orah, a seme je okruglo i sjajno.
Brašnjenik cveta od maja do avgusta.Često se može sresti pored žbunja, u neobrađenim njivama i livadama. Ima je svuda od 800 do 2000 m nadmorske visine. Raste u celoj Evropi, osim jugozapadnih i jugoistočnih delova. Kod nas brašnjenik ima i drugi naziv – divlji spanač, ciganski spanać.
Sastav brašnjenika
Korenje brašnjenika sadrži glikozide, saponine, flavonoide, smole, sluzne materije. Materija koja se nalazi u saponinima se naziva henopodin. Flavonoidi čine oko 10%. U biljci ima još i histamina, kafeinske i ferulinske kiseline.
Branje i čuvanje brašnjenika
Deo biljke koji se koristi jeste njeno korenje. Ono se vadi u rano proleće – u martu ili u jesen. Kada semenke sazru, u avgustu-septembru, a korenje se čisti i pere.
Deblje korenje se seče uzdužno, na komadiće do 10 cm. Osušite u hladovini. Pravilno osušeno korenje treba da ima tamnosivu boju, karakterističan miris i gorak ukus. Brašnjenik se može kupiti u specijalizovanim prodavnicama, a cena je oko 70 dinara.
Brašnjenik u kulinarstvu
Najpoznatija upotreba brašenjika jeste da se koristi za ukusnu tahini alvu. Ako želite sami da napravite, recept je sledeći:
Potrebni sastojci: 2 kg šećera, 2 kg tahinija od susama, 500 g glukoze, 1 g limunske kiseline, 150 g tečnog brašnjenika
Način pripreme: da biste dobili tečni brašnjenik, kuvajte korenje 2 i po sata, a zatim procedite čaj. Pomešajte šećer sa vodom, dok ne dobijete sirup, koji ćete kuvati, dok se ne stvore balončići, koji će pucati. Pomešajte sirup sa glukozom i kada proključaju, isipajte ih u drugu posudu, gde se već kuva tečni brašnjenik. Kuvajte smesu, sve dok, da kada stavite kap smese u hladnu vodu, se ne stvori loptica, koja se mrvi. Zatim veoma polako i dok sve vreme mešate, sipajte u posudu sa tahinijem od susama. Dobijenu smesu isipajte u kalupe, koje ste obložili papirom za pečenje i ostavite da se ohladi.
Koristi od brašnjenika
Ova biljka potpomaže iskašljavanje i ima antiupalno dejstvo. Pre svega se koristi za spoljašnju upotrebu, kod ozleda kože i čireva. Podstiče olakšavanje i pročišćava krv.
Brašnjenik se koristi kod hemoroida, konstipacije, siflisa, kamena u bubregu. Za unutrašnju upotrebu skuvajte 1 šolju korena u 500 ml mode oko 10 minuta. Dobijeni čaj procedite i pijte po 50 ml, tri puta dnevno pre obroka. Ovaj čaj je veoma koristan za ljude koji imaju hemoroide. Možete koristiti tečnost i za spoljašnju upotrebu. Za to je potrebno da se čaj ohladi i procedi, a treba da se nanosi pomoću gaze ili sterilisanim pamučnim tamponom na željeno mesto.
Kod kostipacije napravite hladni ekstrakt od 2 kašike brašnjenika, koji ste prelili sa 250 g hladne vode. Neka tako odstoji 4 sata. Pijte tinkturu ujutru, na gladan stomak. Pije se onoliko puta, koliko je potrebno da se proces vatrenja stabilizuje. Možete piti brašnjenik kao biljni čaj sa malo meda.
Izvor: bonapeti.rs
