Zimska panjevčica (Flammulina velutipes) je jestiva gljiva iz porodice Physalacriaceae. Raste u Evropi, Aziji i Severnoj Americi.
Zimska panjevčica se lako može prepoznati. Ona ima žućkasti ili braon šešir, koji je u početku u obliku zvona, a zatim vremenom postaje ravan sa blago ispupčenim vrhom. Ima glatku površinu i može imati prečnik do 10 cm.
Lamele kod zimske panjevčice su beličaste ili narandžaste. Neke su slobodne, dok su druge povezane sa drškom. Drška kod Flammulina velutipes je cilindričnog oblika. Obično je tanka i žilava i ima karakterističnu nežnu površinu.
U osnovi je relativno tamna, ali kod šešira drška počinje da poprima njegovu boju. Može biti visoka oko 10 cm i može imati prečnik do 1 cm. Otisak spora je kremasto bele boje. Mesnati deo zimske panjevčice je u početku mek i tanak, rozikaste boje i vremenom postaje žilav. Ima prijatan ukus.
Branje i čuvanje zimske panjevčice
Zimska panjevčica se sa lakoćom razvija i raste kada je vreme hladnije i zbog toga se najčešće može naći tokom jesenjih i zimskih meseci. Kod nas se obično ova pečurka može sresti u istočnim delovima zemlje.
Ovu pečurku treba tražiti na živom ili trulom drveću listopadnih šuma. Obično nekoliko pečurki rastu tako da čine buket. Može se sresti i na voćnom drveću, a nešto ređe na zimzelenom.
Zimsku panjevčicu bi trebalo da beru samo iskusni pečurkari, jer se lako može pomešati sa otrovnom Galerina Marginata. Ova pečurka je sitna, ali može biti veoma opasna po zdravlje čoveka. Samo desetak ovih sitnih gljiva može izazvati fatalno trovanje kod dece. Razlog tome su toskične materije u njenom mesu.
Otrovna Galerina Marginata kao i zimska panjevčica raste na uginulom drveću. Ipak, isusni pečurkari mogu odmah da je razlikuju jer ima vidljivu izraslinu na dršci, koja se ne može videti kod panjevčice.
Postoje i druge pečurke koje bi mogle da se pomešaju sa zimskom panjevčicom. Radi se o gljivama kao što su Armillaria mellea, Kuehneromyces mutabilis i Hypholoma fasciculare. One se mogu pomešati sa zimskom panjevčicom zbog iste drvene mase kojoj rastu.
Što se tiče izdržljivosti, zimska panjevčica je u velikoj prednosti u odnosu na druge vrste. Ako se čuva u frižideru, ona može zadržati svoju svežinu i do 7 dana.
Spremanje zimske panjevčice
Zimska panjevčica ima široku upotrebu u kuhinji. Može se peći, pržiti i pohovati. Ona se tradicionalno dodaje čorbama, toplim jelima, ražnjićima, jelima sa ribom, salatama, sušiju, pečenim jelima, supama, rolatima, rižotu sa povrćem i još drugim jelima. Ova gljiva se relativno lako sprema – čisti se, opere pod mlazom tekuće vode, pa se zatim termički obrađuje, i to veoma brzo.
Koristi od zimske panjevčice
Zimska panjevčica ima dosta koristi za zdravlje čoveka. Ona je izvor selena, koji je veoma moćan antioksidans. Takođe, ona sadrži i vitamin B1, vitamin B2 i vitamin B3. Pečurke ove vrste su bogate belančevinama, kalcijumom, gvožđem i drugim mineralima. Dokazano je da ova gljiva pomaže u prevazilaženju stresa i umora.
Takođe se pokazalo da ova pečurka poboljšava varenje, snižava nivo holesterola i ima moć da se izbori sa kancerogenim oboljenjima. Njena konzumacija snižava krvni pritisak, pa se zato preporučuje osobama sa hipertonijom.
Dijetolozi tvrde da zimska panjevčica može biti od velike koristi u skidanju suvišnih kilograma. Ova pečurka se koristi u proizvodnji ulja koja imaju umirujući i energizujući efekat.
Narodna medicina i zimska panjevčica
U istočnoj narodnoj medicini se preporučuje konzumacija zimske panjevčice za profilaktiku mnogih kancerogenih oboljenja. Za to se konzumira pola šolje kuvane zimske panjevčice, koja pritom ne sme da bude začinjena. Ovaj režim traje sedam dana, zatim sledi pauza od sedam dana i ponovo se pečurka može konzumirati.
Zatim se mesec dana pije smesa od zimske panjevčice. Šeširiće mladih pečurki se preliju rakijom (u odnosu 1:5) i stavlja se u staklenu posudu koja se odlaže na hladno i tamno mesto.
Tako rakija treba da odstoji 2 sedmice. Zatim se procedi, pa se od uzimaju 2 kašičice koje se rastvaraju u 1/2 šoljice mlake prokuvane vode. Tečnost se pije 3-4 puta dnevno, pola sata pre obroka.
Izvor: bonapeti.rs
