Lekovita, začinska biljka miloduh (Hyssopus officinalis), ili izop, od davnina je korišćena za čišćenje tela spolja i bila poznat kao “lek za sve bolesti”, a Grci i Jevreji smatrali su svetom. Njena postojbina vezuje se za Kavkaz, severozapadni Iran i jug Evrope. Dok je kod nas miloduh po malo zaboravljen, u Iranu, Turskoj, Pakistanu, Finskoj, Rumuniji, Mađarskoj i Albaniji, uzgaja se radi proizvodnje eteričnog ulja, ali se i suši. Kod nas je rasprostranjena na području Deliblatske peščare, Sićevačke klisure, Suve planine…
Za lekovite potrebe koriste se listovi i cvetovi, ali i cela biljka, ubrana u vreme cvetanja. Suši se oprezno u hladu, bez mnogo prevrtanja. Miloduh je aromatična, medonosna i dekorativna biljka. Raste samoniklo, ili se gaji u vrtovima. Cveta do oktobra u klasastim cvastima plave boje, ali i ružičaste i bele.
Za lečenje se koriste listovi i cvetovi. U narodnoj medicini preporučuje se za olakšavanje tegoba disajnih puteva, a posebno za bronhitis. Smatra se lekom izbora za hronični bronhijalni katar, astmu, jačanje želuca, ublažavanje kašlja. Svoju efikasnost, miloduh je pokazao i protiv stvaranja prekomerne sluzi u crevima, slabosti organa za varenje, žutice. U 17. veku miloduh je razbacivan po sobi bolesnika, jer se verovalo da sprečava širenje infekcije. Služio je i za pročišćavanje hramova.
Osim što su lekoviti, cvetovi i listovi ove biljke su i jestivi, a koriste se kao začin za salate i supe, ali i za jela od pasulja i ribe. Dodaju se i masnim jelima radi lakšeg varenja, a čest su sastojak raznih čajnih mešavina i likera. Stari Rimljani su ih dodavali vinu radi posebnog bukea.
Od miloduha se dobija izuzetno kvalitetno eterično ulje, koje se savršeno slaže sa esencijalnim uljem lavande, kadulje, ruzmarina i kamfora. Zbog sadržaja timola koristi se i kao antiseptik, ili kao sastojak zubnih pasti. Da bi se dobilo što kvalitetnije eterično ulje miloduh se prvi put kosi sredinom avgusta, a drugi put u prvoj polovini oktobra.
Zahvaljujući izuzetnoj lekovitosti, miloduh je postao pravi izazov za naučnike širom sveta. Japanski istraživači su potvrdili da njegov ekstrakt deluje protiv hiperglikemije i dijabetesa, ali i protiv raznih kandida gljivica i određenih bakterija.
Recepti
Čaj – Sprema se tako što se jedna kašičica osušene biljke prelije šoljom kipuće vode. Zavisno od težine određene bolesti, dnevno treba da se pije jedna do tri šolje čaja. Kod lečenja grudnih i plućnih obolenja miloduh čaj može da se zasladi sa kašičicom meda.
Ulje – Šaka svežih cvetova i listova miloduha potopi se u pola litra maslinovog ulja i ostavi da odstoji na suncu nedelju dana. Nakon toga dobijeno ulje može da se koristi za masažu oduzetih ekstremiteta posle moždanog udara. Ovako dobijeno miloduh ulje pokazalo se delotvornim i kod noćnog znojenja i osetljivih pluća. Da bi postiglo željeni efekat treba popiti 15 do 20 kapi pomešanih sa malo vode, ili, još bolje, sa čajem od anisa.
Tinktura – Za popravljanje apetita savetuje se tinktura od miloduha. Dobija se tako što se šaka cvetova i listova potopi u litar rakije, ostavi da odstoji tri dana, a zatim se 10 do 15 kapi razređuje u malo vode i ispija pola sata pred obrok.
Izvor: Večernje novosti
