Likopen i vitamin C potvrđeni su saveznici u borbi protiv slobodnih radikala, pri čemu likopen održava tkiva mladim i elastičnim, a vitamin C kao antioksidans jača imunitet i organizam štiti od infekcija i prehlade. Udruženi predstavljaju saveznike lepote i mladosti.
Paradajz je poreklom iz Srednje i Južne Amerike, a bio je kultivisan još za vreme vladavine Asteka i Inka. U Evropu je prvi put donet na područje Španije i Portugalije krajem petnaestog veka. Zbog svoje energetske, hranljive i lekovite vrednosti postao je omiljena salata, hrana i preliv. Danas čini osnovu mediteranske kuhinje, jer se odlično slaže sa brojnim jelima sa testeninom, pirinčem, sirevima, jajima, mesom i ribom. U ponudi su brojne vrste, poznate kao goveđe srce, kruškasti paradajz, paradajz bez semenki, sitan paradajz u grozdu, žuti i zeleni paradajz, jabučar… Paradajz je sezonsko povrće od maja do oktobra, ali zahvaljujući plastenicima i staklenicima može da se nađe tokom cele godine.
Njegova crvena boja potiče od likopena koji je karotenoid sa posebnim antioksidansnim svojstvima. Bori se protiv slobodnih radikala štiteći kožu, zbog čega je za vreme sunčanja poželjno jesti što više ovog povrća. Ustanovljeno je i da je delotvoran u prevenciji tumora prostate, zbog čega muškarci naročito treba da ga jedu. Paradajz je bogat i belančevinama, beta- karotenom, biljnim mastima, vitaminima A, B, C, D, K, a od minerala gvožđem, kalijumom, kalcijumom, magnezijumom, natrijumom, fosforom. U zavidnim količinama sadrži i lutein, mineralne soli, kofeinsku, hlorogensku i ferulinsku kiselinu, flavonoide, kao i brojne druge korisne sastojke. U manjim količinama sadrži i retke minerale bakar, mangan, bor i kobalt.
Kao niskokalorijska namirnica odlično se uklapa u dijetalni jelovnik za one koji žele da smršaju, a preporučuje se i za jačanje odbrambenog sistema organizma. Zapravo, paradajz sadrži dosta lekovitih materija zahvaljujući kojima i ima antioksidansno i antiseptično dejstvo, dobar je čistač organizma i diuretik. Pokazao je delotvornost i u lečenju čireva, bubuljica, kao i pojedinih kožnih oboljenja.
Likopen i astma
Ishrana bogata antioksidansima smanjuje učestalost astme, pokazala su istraživanja australijskih naučnika iz Sidneja. Istraživači su se posebno osvrnuli na paradajz i njegov moćan antioksidans likopen. Praktičnu potvrdu dobili su nakon sedmodnevnog eksperimenta sa trideset pacijenata obolelih od astme. Pacijenti su prvo dobijali hranu siromašnu sa antioksidansima, a zatim su konzumirali ekstrakt i druge proizvode od paradajza bogate likopenom. Dobijeni rezultati su pokazali da suplementi sa likopenom imaju izuzetna svojstva i da ih treba uključiti u terapiju astme.
Osim toga, povoljno deluje protiv alergija, anemija, artritisa, astme, bolesti srca i krvnih sudova.
Pokazalo se da deluje i protiv bolesti usta, zuba i ždrela, bronhitisa, ekcema, istegnuća mišića i ligamenata. Na spisku bolesti su i katarakta, migrena, osteoporoza, povišeni holesterol, poremećeni krvni pritisak, neplodnost, ali i sinuzitis, uganuća, hipertireoza…
Pomešan sa hladno ceđenim maslinovim uljem, začinjen origanom ili nekom drugom aromatičnom biljkom, predstavlja lak preliv, koji jelima sa roštilja ili kuvanim na pari daje poseban ukus.
Ako je paradajz suviše kiseo, treba dodati malo šećera u sosove i sok, jer kod nekih osoba izaziva pojačano lučenje želudačne kiseline i nadimanje. Glavni krivac za to je ljuska koju treba ukloniti, kao i seme. Zapravo, paradajz predstavlja jednu od najzdravijih namirnica, koja može da zaštiti od mnogih bolesti.
Paradajz je najdelotvorniji kao sok, pokazala su istraživanja. Kao napitak reguliše metabolizam, jača otpornost i izbacuje suvišnu tečnost iz organizma. Ukoliko nije slan snižava krvni pritisak, popravlja krvnu sliku delujući protiv malokrvnosti, reguliše varenje, efikasan je i protiv bolesti jetre, pankreasa i reume. Sok od paradajza preporučuje se i kod premora, jer krepi i čisti organizam, a telo oslobađa od neprijatnih mirisa. Dobar je i prirodni lek protiv prevremenog starenja, kašlja, plućnih bolesti i bolesti mokraćnih organa.
Naučna istraživanja pokazuju i da sok smanjuje slepljivanje trombocita, te na taj način sprečava trombozu, naročito kod osoba sa dijabetesom tip 2. Inače je poznato da dijabetičari imaju povećan rizik od nastanka tromba, koji je u daljem toku bolesti najčešći uzročnik infarkta srca i mozga. Zato se i preporučuje konzumiranje soka od paradajza, pri čemu treba umanjiti unos natrijuma. Srčani bolesnici bi iz istog razloga trebalo da koriste sok od paradajza koji u sebi ima i zavidne količine kalijuma. Osim toga, ovaj napitak smanjuje nivo lošeg holesterola, a samim tim smanjuje i opasnost od njegovog taloženja na krvnim sudovima. Podstiče i stvaranje crvenih krvnih zrnaca i pravilan rad pankreasa, zbog čega je koristan anemičnim osobama i dijabetičarima. Kada se sok od paradajza koristi kao lek potrebno je dnevno popiti najmanje dva decilitra sveže pripremljenog napitka. Ako se radi o anemiji ili naglom gubitku krvi, neophodno je povećati dnevnu dozu.
Recept za sok od paradajza bez konzervansa
Sastojci:
6 kg paradajza
3 kašike soli
3 kašike šećera
Priprema:
- Paradajz oprati i iseći na četvrtine ili šestine ako je krupniji.
2. Samleti mašinom za mlevenje mesa. Po želji, procediti kroz sito ili gazu.
3. Dobijeni sok sipati u veću šerpu, dodati so, šećer i kuvati na umerenoj temperaturi.
4. Od momenta kada provri kuvati 15-ak minuta i povremeno sklanjati penu koja se uhvati po vrhu.
5. Staklene flaše oprati, osušiti i ugrejati u rerni.
6. U tople flaše sipati vruć paradajz, pa zatvoriti celofanom potopljenim u alkohol, zavezati gumicom i zatvoriti.
7. Pripremljene flaše složiti i fino umotati toplim prekrivačem ili peškirom da se potpuno ohlade.
8. Sutradan složiti u ostavu i koristiti po potrebi.
Izvor: ordinacija.tv ; novosti.rs;posaljirecept.rs
