Rosulja pripada porodici mesožderki jer tamani male insekte i muve. Kada se neki insekt slučajno zalepi na list prekriven crvenkastim žlezdanim dlakama, na kojem se luči tečnost nalik rosi, u kratkom vremenu bude svaren. Zbog tečnosti koja svetluca na sunčevim zracima, biljka je nazvana rosulja, a narod je zove rosna trava i rosica. Iz njenog “zagrljaja” insekt ne može da pobegne pa je zovu i muvolovka.
Najčešće raste na kiselim i vlažnim močvarnim zemljištima, kao i na tresetištima među mahovinom. Zbog stalne upotrebe pesticida i drugih hemijskih preparata ubrzano nestaje, pa je kod nas zaštićena vrsta. Na Vlasini postoji vlasinska rosulja, koja samo tu uspeva i ne može da se presadi u drugi deo Srbije. Od 170 vrsta koliko je ima, slična vlasinskoj može da se nađe na Staroj planini i Mlačištu u regiji Čemernika, ka Grdeličkoj klisuri. Zbog nekontrolisanog uništavanja i izuzetne lekovitosti, rosna trava je zaštićena i u mnogim evropskim zemljama.
Lekoviti je deo iznad korena, dok biljka cveta od juna do kraja avgusta. Bere se u julu i avgustu, suši u tankom sloju na promaji u hladu, da bi očuvala boju, a potom u tamnoj staklenoj boci. Od lekovitih sastojaka najviše ima naftohinonskih derivata, pre svega plumbagin i drozerin. Zbog naftohinona efikasno deluje na streptokoke, stafilokoke, pneumokoke, pa je pogodna za decu. U zavidnim količinama sadrži i tanine, organske kiseline, bojene materije, soli kalijuma i kalcijuma…
U vidu čaja deluje protiv kašlja, bronhijalnog katara, bronhitisa, hronične promuklosti, grča u grudima. Delotvorna je i kod drugih plućnih bolesti, napada gušenja, katara ždrela, pa čak i kašlja tuberkuloznih bolesnika. Da pomaže kod tuberkuloze potvrdio je i Pasterov institut u Parizu, koji je prilikom izvođenja ogleda ustanovio da samo mali dodatak rosulje kulturi bacila tuberkuloze trenutno zaustavlja njihov rast.
Preporučuje se i kao sredstvo za umirenje kod poremećaja varenja. Posebno je delotvorno kod nadražaja na povraćanje, kod jutarnjeg povraćanja trudnica, kod jakog osećaja gladi, ali i kod katara bešike.
SOK ZA KURJE OKO
Od sveže biljke cedi se sok koji se koristi za spoljašnju upotrebu kod bradavica i kurjeg oka. Sok se direktno nakapa na problematični deo kože i ostavi da se osuši. Postupak se ponavlja sve dok koža ne postane čista.
ČAJ ZA SVE TEGOBE
Bez obzira o kojoj se od navedenih bolesti radi, priprema se univerzalni čaj. Za jednu šolju odvaja se 1 kašičica osušene i usitnjene rosulje, sipa u ključalu vodu i ostavi da odstoji 20 minuta. Nakon toga se procedi i pije u malim gutljajima, a dnevno jedna do dve šolje čaja.
Kod kataralnih bolesti čaju može da se doda med ili smeđi šećer. Dnevnu količinu čaja ne bi trebalo prekoračiti jer može doći do napada kašlja, čak i grčeva u grudima i gušenja.
ordinacija.tv Izvor:novosti.rs
