Ruta, poznata je još pod nazivima: petoprstica, plava ruta, ruta, rutvica, rutvača, sedef, sedefčić, šarena ruta, baštenska rutvica. Vekovima je korišćena u različite lekovite svrhe, zahvaljujući svom hemijskom sastavu. Ljudi su je upotrebljavali za jačanje vida i smirenje, ali i kod uboda insekata, reume i napada histerije.
Lekovite materije koje ruta sadrži su: glikozil rutin, furokumarin, alkaloidi, tanin i eterična ulja. Za upotrebu se beru sveži listovi, pre cvetanja, u periodu od maja do avgusta. Čaj od rute koristi se za smirenje, povećanje apetita ili ublažavanje bola u grlu. Sme da se pije samo po nekoliko gutljaja, a možemo ga razblažiti dodavanjem kičice, borovnice, žalfije i drugih biljka koje imaju povoljno dejstvo na želudac i creva (anis, kopriva, mažuran, metvica, matičnjak). Pije se isključivo topao čaj.
Lekovita svojstva ove čudnovate biljke
Ruta se koristi za lečenje umornih očiju i glavobolje uzrokovane iscrpljenim očima. Upotrebljava se za lečenje visokog krvnog pritiska, a jača i oslabljene krvne sudove. Kod rute se u lekovite svrhe koristi lišće i rascvetala biljka, bez korena. Lišće se suši u hladu. Kao lek, ruta se upotrebljava u obliku praška, čaja, tečnog ekstrakta i kao tinktura. U istoriji se koristila u narodnoj medicini u različite svrhe, ali i danas se upotrebljava za regulisanje probave, nervoznog lupanja srca, pri menstrualnim bolovima, uganuću zglobova, iščašenju, gihtu i kožnom osipu. Uzimanjem prevelikih količina rute pojavljuju se želudačne i crevne tegobe, oticanje jezika i jako curenje iz nosa. Njen jak miris odbija mačke i pse. Osušeni i mleveni listovi mogu da posluže kao dobar repelent za insekte, naročito muve.
U kulinarstvu se može dodati naseckana u jela od jaja, ribe i sira. Može se upotrebljavati i kao dodatak salatama i mesu. Listovi se zbog jake arome koriste u vrlo malim količinama. Za vreme cvetanja beru se cele grančice koje se zatim stavljaju u rakiju, koja se aromatizuje i tako pripremljena ima digestivno dejstvo. Koristiti u minimalnim količinama.
U kontaktu s rutom treba da budemo vrlo pažljivi jer jer lekovita, ali i opasna biljka. Pri berbi rute preporučljivo je nošenje rukavica jer ona može da izazove alergiju ili fitofotodermatitis. Rutu ne bismo trebali da mirišemo izbliza jer može da uzrokuje plikove na koži. Ukoliko se koristi za lečenje, potreban je nadzor lekara. Za trudnice je njena upotreba zabranjena.
Šta treba da znate o gajenju rute?
Ruta je trajni višegodišnji polugrm koji raste kao divlja biljka. Stabljika je uspravna i naraste do 1 m visine. Ima naizmenično postavljene, zelenoplavičaste ili žućkaste listove, bez zalistaka. Cvetovi su joj žućkasti, izdubljenih latica koje su talasaste i nazubljene. Cveta od maja do jula. Listovi imaju karakterističan miris i ljuto-oštar, delimično gorkast ukus.
Postoji nekoliko vrsta rutvice a to su: Ruta graveolens (Ruta), Ruta graveolens Jackman’s Blue (Plava ruta), kao i Ruta graveolens Variegata (Šarena ruta). Ruta je otporna, zimzelena višegodišnja biljka. Može da naraste u visinu preko 60 cm. Cvetovi su joj žuti i voštani sa 4-5 latica. Listovi su obrnuto jajasti modrozelene boje, perasto razdeljenih krajeva.
Plava ruta je otporna, zimzelena višegodišnja biljka, visine od 60 cm pa naviše. Cvetovi su žuti i voštani sa 4-5 latica. Ima male, okrugle režnjeve na listovima jarko plave boje. Šarena ruta je otporna, zimzelena višegodišnja biljka, koja može da poraste više od 60 cm. Cvetovi su žuti i voštani, sa po 4-5 latica i cveta leti. Ima male, okrugle režnjeve na listovima i izrazito žućkasto-bele šare u proleće, dok one leti blede, naročito ako se biljka ne orezuje.
Gajenje iz semena
Ako se gaji iz semena, seje se u aprilu u kontejnere. Temperatura prostorije mora da bude 20°C. Posle setve će isklijati sve semenke ili nijedna, što zavisi od kvaliteta semena. Prevelika količina vlage uzrokovaće truljenje. Šarena ruta se razvija isključivo iz semena. Kada je rasad dovoljno razvijen, biljke se sade na pripremljeno mesto, u bašti, na dubinu 45 cm. Idealno mesto za rast je na suncu ili u polusenci. Preferira rastresito i lakše zemljište. Biljku treba pomalo zalivati, dva puta nedeljno.
Zemljište na gredici se pomeša s malo peska i kreča. Nakon 2-3 nedelje, semenke će nići. Biljke se sade na razmak 30×40 cm. Ako se ruta razmnožava pomoću reznica, mladice treba uzeti u proleće ili rano leto. Plava ruta se gaji samo iz reznica. Za taj oblik uzgoja potrebno je koristiti kompost od kore, treseta i šljunka. Ne sme se obilno zalivati. Postoji opasnost od napada bele mušice koja uzrokuje crnu plesan. Za njeno suzbijanje upotrebljava se tečni baštovanski sapun.
Za gajenje u bašti, ruta treba da bude posađena na osunčanom mestu i oceditom zemljištu. Ona mora da se nalazi što dalje od staza i u zadnjem delu bašte, gde je nepristupačnija ljudima, a naročito deci koja bi se o nju mogla očešati.
Moguće gajenje i u saksijama
Ruta se može gajiti i u saksijama. Za takav uzgoj upotrebljava se kompost od kore, treseta i šljunka. Leti joj odgovara redovno zalivanje, a zimi je dovoljno zaliti biljku samo dva puta mesečno. U proleće je potrebna prihrana tečnim đubrivom. Nakon cvetanja tokom leta, biljku je neophodno orezati. Na temperaturama ispod 5°C, u jesen i zimu, biljku treba zaštititi od hladnoće.
izvor: agroklub.rs
