Mišjakinja je jednogodišnja zeljasta biljka koja samoniklo raste po vrtovima, poljima, vinogradima, uz zidove, puteve, potoke i obode šuma, na vlažnom i hranjivom tlu. Narodni nazivi za ovu biljku su: crijevac, crevac, črevec, ptičja trava, mišje uho. Ima okruglu, mekanu, najčešće poleglu i razgranatu stabljiku, dugu do 50 cm, koja često prekriva veće površine. Na mestima gde dodiruje zemlju razvijaju se dodatni korenčići. Biljka cveta od proleća do jeseni, pa čak i zimi ako je zima blaga. Jedan od narodnih naziva za ovu biljku je ptičja trava. Beru se mladi i sočni nadzemni delovi bez korena i donjih čvrstih delova stabljike. Mišjakinja se vekovima koristi u tradicionalnim medicinama kao lek za razne vrste bolesti – od obične prehlade do gojaznosti, a ima malo negativnih dejstava.
Lekovitost mišjakinje
Zastupljeni minerali u mišjakinji su gvožđe, kalijum, kalcijum i cink. U biljci se nalaze i saponini, avonoidi (rutin), glikozidi (kumarin), oksalna i salicilna kiselina, sluzi i nešto eteričnog ulja. Saponini omekšavaju i razređuju sluz pa se mišjakinja koristi kod prehlade, kašlja, bronhitisa i drugih tegoba disajnih organa, a zahvaljujući rutinu koji poboljšava cirkulaciju i jača krvne sudove i narodni je lek protiv hemeroida.
Ustanovljeno je da mišjakinja pomaže kod umora i jača imuni sistem. Podstiče probavu, koristi se kod bolesti bubrega i bešike, te za ublažavanje bolova u zglobovima i reumatskih tegoba. Kao oblog ublažava svrab kože, pomaže kod ekcema, dermatitisa, lišajeva, potkožnih čireva i sporog zarastanja rana.
Recepti sa mišjakinjom
Čaj od mišjakinje
Čaj od mišjakinje se koristi u mnogobrojne svrhe: Poboljšavanje opšteg zdravlja i olakšavanje upala, kod problema sa stomakom, za astmu, zatvor, ima jaka antivirusna svojstva, odlično deluje protiv hepatitisa B, za lečenje dermatitisa i različitih kožnih problema, ,kao oblog za kožne probleme poput čireva, za ispiranje očiju kod oslabljenog vida i kao oblog kod upale očiju i čmička.
Recept
Dve supene kašike suve, usitnjene mišjakinje preliti s 2,5 dl vrele vode, poklopiti i procediti nakon 10 minuta. Kod bolesti disajnih organa čaj zasladiti sa malo meda. Nezaslađen čaj koristiti i kao oblog.
Mast od mišjakinje za kožne bolesti i bolne zglobove
50 g masti rastopiti na laganoj vatri i dodati 2 kašičice sitno iseckane sveže mišjakinje. Lagano zagrevati 20-30 minuta, skloniti sa vatre i ostaviti da osdstoji preko noći. Sledećeg dana zagrejati i procediti u staklenu činiju. Ohlađeno zatvoriti i čuvati u frižideru. Koristiti kod kožnih bolesti i bolnih zglobova.
Mišjakinja u kuhinji
Može se jesti sirova ili kratko termički obrađena. Sirovi listovi imaju ukus poput mladog kukuruza pa se pripremaju kao salata ili koriste kao dodatak u drugim salatama. Mišjakinja se dodaje svežem siru, pireu, umacima ili se priprema kao supa, varivo…
Sveži sir sa mišjakinjom:
Jednu šoljicu sitno naseckane mišjakinje izmešati sa 250 g svežeg sira, 1 dl kisele pavlake i jednom kašičicom limunovog soka. Začiniti solju i biberom po ukusu. Servirati uz tvrdo kuvana jaja.
Umak od mišjakinje
Sastojci:
- 600 g listova mišjakinje
- 60 g maslaca
- 2-3 kašike brašna
- 1 češanj belog luka
- pola litra mleka
- muškatni oraščić
- so i biber
Priprema:
Listove prokuvati nekoliko minuta u provreloj vodi i ocediti. Na otopljeni maslac dodati brašno, lagano ga požutiti i dodati izgnječen beli luk. prespite hladnim mlekom i uz stalno mešanje kuvati pet minuta. Dodati kuvane listove mišjakinje, narendati malo muškatnog oraščića, posoliti i pobiberiti.
Zbog saponina i glikozida koji u većoj količini nadražuju sluznicu želuca i creva, osobe osetljivog želuca i sa bolesnim bubrezima mogu koristiti mišjakinju samo u malim količinama ili pomešanu s drugim biljem.
